Драмска секција

Мало двориште у Гимназији је у четвртак, 21. априла било пуно ученика и грађана Чачка у 19⁰⁰. Разлог посете је гостовање Марка Шелића – Марчела који је био гост 53. Дисовог пролећа. Он је публици говорио о најновијој књизи НАПЕТ ШОУ. Још једном је присутнима показао свој ангажовани приступ стварности и истакао основне особености овог времена и његово виђење истог. На питање организатора програма због чега у његовој поезији нема много љубавних песама, објаснио је да песма мора да пробуди емоцију својом особеношћу, а не у празно и препознатљиво да је показује. Говорио је о свом радохоличарству, не у смислу нарцисоидности него са вером да ће и код младих пробудити радни елан, упркос времену које то баш и не цени. Објашњавао је многе песме, од којих је најупечатњивија ПЕГЛА. Ученици средњих школа, међу којима је било и наших, и остали грађани су провели лепо вече слушајући овог мудрог и веома храброг момка који је члан Удружења писаца од 2011. године.   

Тања Пајић

            Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду и доктор лексикологије, је у петак, 11. XII 2015. године у сали Општине Чачак одржала веома садржајно предавање на тему Школе и библиотеке као чувари језика. Изузетно аргументовано, занимљиво, професор Рајна Драгићевић је говорила о неопходности чувања српског језика. Језик је жива творевина, развија се, али не сме се допустити неконтролисан утицај страних језика, нарочито енглеског. На жалост, не постоји јединство у тој борби, чак неки професори лингвистике сматрају да је чување језика расистички поступак. Професорка Драгићевић истиче да је САНУ још 1899. године кроз рад професора Стојана Новаковића схватила да је неопходно објавити Речник српског језика и да је зато потребно да људи из целе Србије пошаљу речи свог краја. Њих четири стотине хиљада је то и учинило. Тадашња рурална и неписмена Србија је ценила свој језик, а данашња као да не уме или не жели. Бројни часописи, дневни листови и телевизије често користе само разговорни, од постојећих функционалних стилова, па се могу прочитати наслови вулгарног обележја, јер се подилази најнижем укусу публике. На пример Wow thirties, Novi Sadby day and night. Професори у школама, би требало, да чувају стандардни књижевни језик и некад, кроз петоминутне вежбе упознавати ђаке са правом нашом лексиком. Није битно да ли се знају сви субјекти, важно је познавати елементарне норме матерњег језика. Ако сачувамо језик, сачуваћемо и национално биће, а то, многим интелектуалцима, чини се, није јасно. 

 Тома Фила

                Велика сала Дома културе је била мала за све заинтересоване гледаоце на трибини Завршна реч, односно на промоцији књиге са овим насловом, аутора Томе Филе. Промоција је одржана 1. XII  и међу присутнима је било доста ученика и професора Економске школе, као и много суграђана. Сви присутни су могли чути да је ова књига aутобиографског карактера и да је аутор у њој кроз специфичну исповест изнео многе ствари из приватног и професионалног живота. Тома Фила је дуго на нашој адвокатској сцени и заступао је познате особе са ових простора. Његов клијент је био Слободан Милошевић док је то Милошевић хтео, Жарко Лаушевић, као и бројни хашки оптуженици, убице, криминалци. Истакао је да је био пријатељ са многим глумцима, попут Зорана Радмиловића и да је од глумаца као адвокат учио како глумити и причати што не мислиш. Навео је да је само два случаја одбио у својој каријери и да су то била силовања. Поменуо је да воли  своју викендицу у Гроцкој, јер га природа смирује. Поздравио је све младе адвокате и судије и позвао их да се укључе у Адвокатску комору Србије. Сви гледаоци су током вечери открили обичног човека Тому Филу који негује вишедеценијска пријатељства и који је крајње срдачно поздравио познанике и пријатеље адвокате и судије нашег града.

  Тања Пајић

У понедељак, 26. Х 2015. у Дому културе је у 19³⁰ часова одржана трибина Чудесна Анадолија. О овом занимљивом, али не и довољно познатом делу Турске, говорила је Ивана Дукчевић, гошћа из Београда која је у Турској провела четрдесет пет дана и обишла многе знаменитости овог региона.

                Истакла је да је на једном сајту открила да се међу  хиљаду места које човек мора посетити пре смрти, налази и Анадолија. Обилазила је Сафранба, чудесно место са Белим кућама и доксатима, Бурсу, четврти град по величини у Турској. Фотографијама је испричала причу о берзи свилених буба, показала луткарско позориште КАРАЂОЗ. Представила је и Амаду, град у кањону где су се школовали султани.

                У Кападокији је посетила необичан музеј косе и летела балоном у раним јутарњим сатима око четрдесет пет минута. Нестварни рељефи су били испод ње и правила је необичне фотографије за које ју је Национална географија наградила. Посетила је необично слано језеро које обезбеђује со за 87 милиона становника Турске. Видела је и ретку врсту ВАНСКЕ МАЧКЕ која има једно тиркизно, а друго око боје ћилибара.

Посетиоци, међу којима је било доста ђака и просветних радника, су много занимљивих ствари чули и видели ове вечери.