Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду и доктор лексикологије, је у петак, 11. XII 2015. године у сали Општине Чачак одржала веома садржајно предавање на тему Школе и библиотеке као чувари језика. Изузетно аргументовано, занимљиво, професор Рајна Драгићевић је говорила о неопходности чувања српског језика. Језик је жива творевина, развија се, али не сме се допустити неконтролисан утицај страних језика, нарочито енглеског. На жалост, не постоји јединство у тој борби, чак неки професори лингвистике сматрају да је чување језика расистички поступак. Професорка Драгићевић истиче да је САНУ још 1899. године кроз рад професора Стојана Новаковића схватила да је неопходно објавити Речник српског језика и да је зато потребно да људи из целе Србије пошаљу речи свог краја. Њих четири стотине хиљада је то и учинило. Тадашња рурална и неписмена Србија је ценила свој језик, а данашња као да не уме или не жели. Бројни часописи, дневни листови и телевизије често користе само разговорни, од постојећих функционалних стилова, па се могу прочитати наслови вулгарног обележја, јер се подилази најнижем укусу публике. На пример Wow thirties, Novi Sadby day and night. Професори у школама, би требало, да чувају стандардни књижевни језик и некад, кроз петоминутне вежбе упознавати ђаке са правом нашом лексиком. Није битно да ли се знају сви субјекти, важно је познавати елементарне норме матерњег језика. Ако сачувамо језик, сачуваћемо и национално биће, а то, многим интелектуалцима, чини се, није јасно.