Као и сваке године и ове су чланови Драмске секције припремали новогодишњи програм. Програм је био намењен најмлађима, деци запослених у нашој школи.Новогодишња приредба је одржана 27. децембра, а у њој су учествовали ученици одељења 4/1. Малишани су уз причу, песму и игру уживали, а посебно су се обрадовали Деда Мразу и пакетићима.

нова година

Јасмина Обренић

 Драмска секција Економске школе је у школској 2019/2020. години, одлучила да припреми и изведе представу СВЕ ЈЕ У РЕДУ, на основу епистоларног романа Јасминке Петровић са истим називом. Наиме, Јасмина Обренић, професор српског језика и књижевности, је адаптирала текст за драмско извођење и започете су пробе са ученицима 4/1 и 3/1 у новембру.Ученици су се редовно одазивали на заказане пробе и врло одговорно припремали, тако да је по договору представа изведена у сали Градске библиотеке 26.12.2019. у 18 часова. Сала је била мала за све заинтересоване посетиоце, па колегиница и ја планирамо неко репризно дешавање у наредној години.

све је у реду

Ученици I3  су у уторак, 10. V  2016. присуствовали пројекцији филма РЕСТАРТ у Дому културе, у 1300 . То је документарни филм о Дарку Бабићу, сликару из Пожеге, који је себе изоловао и пасивизирао из друштвеног живота, због болести. Некада врло креативан и способан сликар, због мултиплекс  склерозе је десет година живео на маргини уметничког стварања. Филм показује како се огромним физичким напорима, ангажовању средине и раду са инклузивном децом може човек опоравити и вратити уметничким идејама, али и правом животу. После пројекције, редитељ Дејан Петровић је разговарао са посетиоцима који су изашли оплемењени новим искуством и са бројним позитивним порукама. 

Татјана Пајић

Мало двориште у Гимназији је у четвртак, 21. априла било пуно ученика и грађана Чачка у 1900. Разлог посете је гостовање Марка Шелића – Марчела који је био гост 53. Дисовог пролећа. Он је публици говорио о најновијој књизи НАПЕТ ШОУ. Још једном је присутнима показао свој ангажовани приступ стварности и истакао основне особености овог времена и његово виђење истог. На питање организатора програма због чега у његовој поезији нема много љубавних песама, објаснио је да песма мора да пробуди емоцију својом особеношћу, а не у празно и препознатљиво да је показује. Говорио је о свом радохоличарству, не у смислу нарцисоидности него са вером да ће и код младих пробудити радни елан, упркос времену које то баш и не цени. Објашњавао је многе песме, од којих је најупечатњивија ПЕГЛА. Ученици средњих школа, међу којима је било и наших, и остали грађани су провели лепо вече слушајући овог мудрог и веома храброг момка који је члан Удружења писаца од 2011. године.   

Тања Пајић

            Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду и доктор лексикологије, је у петак, 11. XII 2015. године у сали Општине Чачак одржала веома садржајно предавање на тему Школе и библиотеке као чувари језика. Изузетно аргументовано, занимљиво, професор Рајна Драгићевић је говорила о неопходности чувања српског језика. Језик је жива творевина, развија се, али не сме се допустити неконтролисан утицај страних језика, нарочито енглеског. На жалост, не постоји јединство у тој борби, чак неки професори лингвистике сматрају да је чување језика расистички поступак. Професорка Драгићевић истиче да је САНУ још 1899. године кроз рад професора Стојана Новаковића схватила да је неопходно објавити Речник српског језика и да је зато потребно да људи из целе Србије пошаљу речи свог краја. Њих четири стотине хиљада је то и учинило. Тадашња рурална и неписмена Србија је ценила свој језик, а данашња као да не уме или не жели. Бројни часописи, дневни листови и телевизије често користе само разговорни, од постојећих функционалних стилова, па се могу прочитати наслови вулгарног обележја, јер се подилази најнижем укусу публике. На пример Wow thirties, Novi Sadby day and night. Професори у школама, би требало, да чувају стандардни књижевни језик и некад, кроз петоминутне вежбе упознавати ђаке са правом нашом лексиком. Није битно да ли се знају сви субјекти, важно је познавати елементарне норме матерњег језика. Ако сачувамо језик, сачуваћемо и национално биће, а то, многим интелектуалцима, чини се, није јасно.